Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Vaćale – dičja igra di jedan vaća, a ostali bižu, pa drugi put vaća oni kojeg u prvon điru uvati onaj koji je vaća

Vagir – dija kara za koji se takavalo drkljicu Vajda - od turski fajda, korist

Valiža – kufer oli drveni sanduk za robu (kad bi se koja cura iz težačke i ribarske familije udala, tute bi stala sva nježina bjankarija i roba)

Vanjski – u punon imenu: Vanjski zid oli prvi obranbeni kameni obruč šta je bija u visini donjeg početka današnjeg Puta prama givnaziji; duperava se u borbama protivu Turaka, pa čin su ošli ća, sorilo ga i okolo raznilo stine, e da bi do 21. vika od njega ostalo samo ime za koje malo ko znade šta oti pridjev oće kasti

Vargula - osigurač od letrike; čuvarka (šibenska rič s početaka eletrike u gradu)

Vaška - udubina u stini, iz koje tići i pasi moru piti kišnicu

Važ – limenka, konšerva bilo čega, spiza iz važa (kad nema boje, dobra je i ona, oli dobra je, za koga je)

Velenca – kuverta od vune, lipo porubjena i ukrašena

Veleta - bilo oli crno od merla za pokriti glavu kod svete pričesti

Veltrina – u njoj su se u kužini u gornjen dilu, iza cakla, da se vidu, držale čaše i bičerini, čikare za bilu i crnu kafu, i koja manja slika Gospe, a doli, iza drvenih vrata, teće i pijati, terine i padele, pa i škatule za cukar, brašno i za puru; između, u škafetinima, stala su pokrivala, a u kantunu, da su pri ruki, karte za briškulu

Ventula – lepeza; držu je u ruki one šta mislu da su gospoje; a šta se više ventulaju, to su sve mokrije od pota i infišacija

Venja – malešna jama u zemji, u koju triba uvenjati frenju

Verdura – zelenje (zeleno povrće), zelen

Vešta - haljina

Veštit - odijelo