Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Pojana – u 15. stoliću, prama zapisu Jurja Šižgorića, služila je «za udisanje svježeg zraka»(jerbo se u gradu ćutila otvor  ena kanalizacija), a dobra je bila i za konjske utrke i za itanje kopalja, pa i gađanja lukon i strilon; za prvoga rata bila je fuzbalsko igralište, pa poslinšetalište, pa od 1990-ih parkiralište, i od 2005. jopet šetalište

Poklade – karnevalska fešta, koja je išla kroz grad, a završavala paljenjen Krnje na Pojani

Polivačina - špricanje loza makinon za polivanje, u kojoj je galica, a sve poradi toga da se ne bi di javila peronošpora

Polša – manžeta, zavrnuti kraj rukava oli nogavice; kad je bila na košuji i bluzi, zvali su je polša damano, a bilo ih je i duplih i unjulih

Poltrona – preteča fotelje, držala se u kužini oli u sobi, za upočiniti posli svakog posla, oli zatren, u robi, zaknjati poslin ručka

Poluši- dva brata bliznaca, oli dvi suve polovine od biža

Pomidore – lipi naš Kolumbo, da nan nije bilo tebe, ščime bi danas mišali salatu i radili toć

Po-miša-po-tića – šišmiš, pipištrelo

Ponara – kvadrasta buža u zidu u kužini (za držati uje, sol, papar ili šta ko oće) oli u konobi(najviše se u njih mećalo špiritjere, peće sapuna oli koji važ piture)

Ponarica –  plića i uža od ponare, najviše ih je znalo biti u starin kužinama s kominon, di bi seu njih umećalo šterike sa škatulicon šuferina, sapun s kojin se vanka, na kamenici pralo ruke, i
po koji bruškin oli trapulu za miša
 
Popić  - žohar, ali i sjemeništarac, mladi pop

Po pinelu - poslagati u red, da se zna di je čemu misto

Popišmanija se - razgoropadija se, skroz se maka, ne moreš mu stati ukraj
 
Portafoj – takujin, novčanik, britkaš