Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Portantina – bolnička nosila na kolica; ko na njih legne, u sekundi svati šta je život

Portapranci – tri teće, jedna u drugoj, na jednoj ručki, u koje se iz gostijone kući nosila juva,meso i salata (pa šta si tamo, da si vamo)

Portela –  mala ponistra

Portik – kroz njega se, sa slara, ulazilo u druge sobe

Portun – glavni ulaz (u veću zgradu), s volton

Posluga - butiga u kojoj naš svit sam uzimje sa škancija šta god oće: prva je, početkon 1960-ih bila u Činovničkoj zadrugi, uz Pojanu, kraj Šupukove kuće, pa za njoj druga u Šare kontra
Staroga pazara, a 1970-ih jedna na Baldekinu i jedna, Solarisova, u Masnoj ulici; jedino, u njima nije bilo puno robe refužo, šta je naš svit bija 1950- ih naučija da će ga čekati u Granapovin butigama, di se sve uzimalo na deke, od kvasa do cukra, pa u škartocima od kartenosilo kući

Poslušnica - koja je služila po tuđin kućama

Pošada – nož za iće (a prama taljanskon, izvorno, vas pribor za iće), a i za koga šnjomen brocniti

Pošemeriti se – pomišati (npr. pajole kad se barka napuni kiše)

Pot- kad je s kratkosilaznin naglaskon, onda se ižnjega pije, a kad je sa dugosilaznin, onda si
vas ki gola voda, upotan

Potegniti plaću ili pensiju – dobiti ih ili podići, šta nikad nije bilo lako, nega je vaik tribalo se natezati i potezati svon forcon, da se štoko izvuče

Potriba –  more biti velika i mala, a more se tako kasti i za čovika koji je teška sirotinja

Potuliti se - odati sagnuto, brez voje za život; šta si se potulija, a?

Poviriti iza kantuna – u Težačku, na bunare ili niz Vanjski, i viditi ko prolazi

Povozito- more biti vino, koje je lipo, povozito za puno ga piti, a more povozita biti i žena,
ka i zemja, koja je povozita, laka i meka, za dunboko kopanje