Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

U nastavku pogledajte današnje riječi. 

Čunka – njuška, čunjka, šunjka, gubica (more biti i od pasa, i od čeja deta), oli suva od prasca za maništru i važol 
Čuvaj, ća! – makni se otale (dok je navrime); to se vikalo prija nego  bi se štoko išlo soriti 
Čvokati – zobati grožđe 
Čvrčati – kapulu na vrilon ulju 
Ćaća – glava famije, (od milja) ćako; ćâ (kad ga se doziva); pape (u  Staron gradu, pogotovu u plemićkin oli tajanskin kućama); naj stariji u klapi (tako su, Ćaća, mlađi zvali našega Mišenka Krnića, a  Pape, isto našeg, Antu Bukića) 
Ćakule – od ven. ciacole, razgovori, ma i razbanzzavanje, ogovara nje, štracanje, štrapanje, štricanje. Pa se zna čuti da ko reče i ovo:  “Neću da se zamenon vuču nikakve ćakule!” 
Ćakulona – razbanzzona; more to biti i žensko i muško, koji ne moru  otrpiti a da ne prinesu okolo sve šta su načuli; muški znaju biti  gore ćakulone od ženskih, nabaška kad počnu gubiti forcu 
Ćamati – od tal. chiamare, zvati 
Ćapateća – prama tal. kanavača ili manja krpa za ćapati vrilu teću,  oli za otrati ruke i pokupiti masnoću oko justa poslin ručka 
Ćapati – prama tal.uvatiti, privatiti, vazesti, uloviti 
Ćaro – prama ven. ciaro, kjaro, jasno, svitlo 
Ćemer – od tur. kemer, lučni svod; poljska kuća u suvozidu, sa za krivjenim krovon ka svodon, di jedna ploča drži drugu; kad je u  Gornjen poju, onda je ćemer, a kad je na Srimi, onda je bunja; a  jedno i drugo je jad i nevoja, oli – za nevrimena - najlipše od svih  utočišta (zmije se tiraju matrakon) 
Ćiverica – vrsta sukna za kapu, pa i sorta kape; glava, tintara Ćorda – tur. sabja 
Ćufit – od tal. soffitta, potkrovje; jedni tako zovu i čovičji mozak, jerbo  na čoviku stoji skroz gori, u ćufitu, pa se zna treviti da kad i noge  otkažu, ćufit da radi 
Ćufter ili ćukter – turske riči za slatko od grožđanoga mošta s ci meton i bajamama; kad se nariže na manje bokuniće, suši se na  tavanu dvi-tri šetimane i onda otapa pod jazikon 
Ćukiti – to dica u drugomen litu radu na ćuku, a poslin, ka veći, na bi čeriniće, pinjate, bukare, iz damjane, na gumu oli na siće; ko ćuki,  prija oli poslin se i naćuki, ćuteći se sritno ki ditić 
Ćuknut – teke udaren (u glavu) oli zeru uvrnut; more to biti po raci, a  i na svoju ruku (ako se ne more dokučiti na koga se uvrga)