Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.
Balavurdija – drćulija, oće reći dica, šta su svi oni mlađi od 18 godina odvaik bili za sve starije od 25-26. Ma, znaju stariji od 70 koji put reći da su za njih balavurdija i svi mlađi od 50 godina, i da in triba još puno študirati dok ne dosegnu njijovu pamet.
Baldekin - misto zastanka procesija s baldakinon, a izvorno je rič o vrsti štofa (oli tkanine) iz i onda dalekog Bagdada
Bale – nezrili čovik («Vidi, bale, pa se oženija!»). Baliti – govoriti brez veze, štrapati; Balavurdija – balava i raskalašena dičurlija
Balinjera – kuglični ležaj; pomoću njih su karići išli niz puno nizbrdica u gradu, a najboje od gimnazije do Vanjskog. Dica bi na njih zalegla prsimice ili bi stala sideći (i to dok su tu nizbrdicu činile tandrkave granitne kocke, koje su prija pomagale vojničkin, a i težačkin konjima, da s manje muke kar potežu uzbrdo).
Balote – jedne smo zvali tako kad smo šnjima igrali nogomet (na balotu) na male branke, a druge kad smo šnjima vajali oli tukli, da bi bili šta bliže bulinu
Balusina – ono šta se priklađenu čejadetu cidi iz nosa. A, bar da se zna usekniti, nego još sve tare rukavon oli poteže nazad use!
Banak – drvena klupa za sidenje (i u crkvi, i u toverni, i na narodnin zborovima, i za prodaju zelenja na pazaru, pa i na igralištima za balote, za gledati s bande ko boje vaja, a ko boje tuče)
Bančiti – gostiti se, ne znati miru ni u iću ni u piću, pa ne znati doći kući
Banda – strana; more to biti liva i desna od bilo česa; kad je rič o šoldima, onda znamo kasti da smo ih, ka šparenjož svit, metnili na bandu (jerbo, u radiše svega biše, a u štediše još i više)
Bandati – buncati, parlati a da niko ništa ne razumi
Baniti – naletiti iznenada kome u kuću (zna to koji put učiniti i policija)
Banj – i kupaonica (za banjati se), i kupalište (za učiniti banjadu i drugima se gol kaživati); Šibenik je i početkon 20. stolića ima svoj Banj, koji se onda, pa sve dok ga poslin 1960-ih nisu svi napuštali, zva "ići na Batiđele". Najnoviji Banj, šta se od 2012. rađa na TEF-ovoj prilipoj rivi, zovu Banj, zato šta svaka vlast oće da od njih sve počinje, pa i ono šta je bilo puno prije.
Banjada – jedinična mira za broj ulazaka u more („Učinja san dvi banjade!“ A znamo kasti i vako: „Učinija san jednu malu i jednu veliku banjadu!“)
Barakokul – marelica (di je ono vrime kad san se u Klobušcu za njima peja i na najtanju granu i odma griza)
