Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

U nastavku pogledajte današnje riječi:

I' ku 'ragu – najkraća verzija od «ajde k vragu», i to «kolki si, da jesi»

Ijada - tako se do 1990. po naški zvalo 1000, koju smo prija puno vrimena priuzeli od starih, antikih Grka, pa infišali da je to od Srba, i onda prišli na tisuću, ka da smo od Rusije

Imbarkati se – ukrcati se (u barku), naći utočište, da te drugi 'rane, prikrpiti se kome

Impešta – zaraza, najčešće spolna; pod tin se unazad 220 lita najprvo mislilo na sifilis oli na francu (jerbo je vamo najprvo došla s Napoleonovin soldatima); a antikrišti su znali beštimati, ka zadnje zviri, spominjući inpeštanu ovu i onu

Inaditi se – tur. prkositi i svađati se priko ponistre oli zida i terace, pa ne znati stati, nego skrikati ki vrana; jedan naš je zna kasti: "Ako 'š se inaditi, eno ti tamo moja žena, pa se šnjon inadi, a ako 'š se tući, tu san!"

Inbaždati – šenjati koncon da se znade di triba učiniti pjetu, a di prošiti

Inbotija – zimski pokrivač od vune ili perja

Inbrokita – bronhitis; uvati čovika kad skvasi postole, prikladi se i neće da dva dana stoji kući na miru (prija se nije znalo za viruse!), nego i s febron iđe vanka, pa mu se sve otegne i more baciti i na pluća; protiv inbrokite triba puno piti vrućo (čajeve od kaduje i mente), pa meda i lemuna, i povr svega još maslinovin ujon dobro namazati misto di su ispod bronkiji, pokriti ga kojin starin vunenin džemperon i leći, zamotati se u inbotiju, glavu utirati pod kušin, skroz se priznojiti, i puštati da posli sve purga vanka

Incukati se – smesti se, pa stati u mistu i ne znati naprid

Indoravati – pohati, dok se ne pozlati; najboja je za indoravanje pupa od tuke, pa onda od pilića (ako je beštija naša), pa tek onda od teletine; zeru se meso posoli, pa umiša u brašno, pa onda prođe kroz tučeno jaje i najposli itne u prezlu, izvaja, pa u vrilo uje; ne smi puno požutiti, nego da ima zlaćani kolur, da je jednako lipo i za isti i za viditi, i da se jednako lipo topi u justima, ka i u duši

Infišati – umisliti na bolest, ili da ko koga prati, ili u kakvo zlo i ludost; to u šta inšenpjano čejade infiša zovemo infišacija

Infetati se – zaraziti se

Infotati se – naljutiti se

Infreš – odblisak sunca od cakla

Ingord - čovik koji je puno ponosit na se (napuvan tolko da ti ga se gadi treviti)

Ingropati – zaužljati, zamrsiti (špage, tunje, criva), da ih poslin ni Bog ne more raspetljati

Inkanat – bankrot («otići na inkanat»)

Inkapelada – škopula po tintari; najpopularniji šport među drćulijon, kad trojica iđu za jednin, pa ga jedan inkapela, a svi posli mašu rukama i krevelju mu se, a on ne zna koji ga je klepnija, ma jopet ne more protiv sviju; izvorno je to bilo nabacivanje male cime na bitvicu, za vezati barku
Inkarat - žbuka, šta se meće priko petuna, tikula oli bloketa; kad počne otpadati, onda je klačada

Inkolati – kolarinu, ogrcu ili košuju, da stoju ukočeno, bez ijedne grišpe