Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Masna ulica – Zagrebačka; između dva svitska rata imala je devet oštarija, pa je po masnoći šta je ižnjih izbijala dobila ime (Dvoraček-Cukela, Miletić, Vulinović Zlatan, Vatavuk, Kovač, Baranović Lojko, Grubišić Musa, Iv'ša Čala i Stošić Mimac); u 1960-ima najposjećeniji su bili buffet Bor i restauracija Rijeka, namisto kojih su danas tamo četri kafića; popločana krajen 19. stolića; od 1930. do 28. veljače 1959. Masnon su išli sprovodi prama Kaštelu

Mast - mošt; masti se nogu uz nogu, uz rubove maštela; čele ti neće ništa; ma, dok se grožđe trga, vaik ga triba rizati šta niže, da onome koji masti tvrdi dija ogrozdine ne bi para pete

Mašiti se – uzeti šta ti spada i šta ti ne spada; šta to oće reći neka opiše ova zgoda: trevija san prije koju godinu jednog našeg i pitan ga kako mu je sin, di je, jel sve u redu, a on mi reče da je slabo; pitan ga kako slabo, jel šta bolestan; kaže mi, ma kakvi bolestan, jak je ki bik, i maša se, maša, ali je tek treći, pa ne more doseći, ona mu prva dvojica ne daju, kažu mu tamo se daj i sve vataju za se, pa njemu ne pritekne ništa (sva trojica su se mašali u jednon šibenskon poduzeću šta je poslin propalo)

Maškarjol – drvena keba s guston mrižicon na prednjoj strani, koja je visila po starin kužinama, podaje od komina. Služila je za držati slaninu i sir oli za odložiti žigaricu prija friganja podaje od muva, jerbo se u ono vrime nisi moga od muva braniti, kolko ih je bilo (i konjskih, i onih zelenih šta su se lipile za kožu, i zukuja, i na stotine običnih, šta bi po spizi ostavjale svoje upjuvke, pa to nije bilo lipo njanke za gledati). Gledalo se da se maškarjol obisi tako, da do njega ne more dopriti mačka, jerbo je i njih bilo uz svaku kužinu (a,
mora si ih puštati, da vaćaju miše).

Mašketa – u nju se umeće veslo; dobro je imati rezervnu, ako jedna upadne u more; kad penta crkne, važnija je od veslača

Maštel – veće vidro, s dvi ručke

Matrak – tur., poduja šiba za tirati magarca da iđe teke brže, ili za ditetu dati po guzici; ubere se na Pisku i teke izdilja britulinićon; dobro je ako po sebi ima bodavije bokuniće; drži se u kantunu od kužine, da je vaik pri ruki

Matrakavati – isto šta i tramakavati (kolko se riči u Šibeniku krivo izgovaralo, kolko njih i s prave i s naopake bande), oće reći pribacivati iz jednog u drugo, varati koga kraj zdravih očiju, švercati svin i svačin, snalaziti se, a lipo živiti bar jedno vrime

Matun – cigla; puna tikula; bleka od čovika

Maun - teglenica

Mažinin – mlinac za kafu, u kojemu se riđe mlila kupovna kafa; češće se u bruštulinu mlilo žito, šta je drugo ime za ječam, ka jeftiniju zamjenu za skupju kafu; mažinini su često radili, pa se poslin peršoni, koja ne zna zatvoriti usta, nego je parlantina drži kroz cili dan, znalo reći da zatvori mažinin

Mecav – da bimo skroz naskroz razumili ovi finćukasti pridjev, kasti ćemo da pršut, kad postane mecav, nije za ništa drugo, nego za vratiti ga prascima; jerbo je kroz tri-četri dana, šta smo ga, narizanoga, držali u frižideru, umotanog u najlon oli u kartu, tolko omecavija oli smekša se, da više nije njanci nalik lipon našen, jedron i na buri osušenon pršutu; zato je najveći jubitej pršuta u mojoj familiji, koji je od svoje 60-e do 90-e u „Marendi“ godišnje kupova po dva pršuta godišnje, to činija tako da je kroz 365 dana svako jutro kupova samo po 5-6 deka, ako bi ga kupova samo za se, i nikad mu se pršut nije omecavija, jer bi ga poija odma za marednu

Mejola – srž u gnjatu; ako je od telca, dušu daje za juhu, ma, slatka je i od janjećih, i od prasećih košćina; more se izvući pošadon oli kučarinon, a najslađe se srče, oli tuče na dasku, pa s daske cidi pravo u justa

Mendati – krpati koncon (kunpire na bičvama oli di zatriba)

Merlo – čipka; a more biti i čovik koji se prikaživa ukrašenijin nego šta je

Meškinjav – (od tal. meschino) mršav