Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Nastavljamo sa slovom Č:

Čamatati – zivkati, zipariti, dozivati

Čamiti – vapiti za teško ostvarivin žejama, propadati u razmišjanju, čuliti u mistu

Čanpuzina - grušno, poveće, a skroz šeprtjavo čejade

Čare-bare - mantra za šalvavanje iz teške sitovacije

Čavalduša – duga, zeru debja igla, za šiti kožu (pa i za krpati samare)

Čelešto – nebeski plavo, svitloplavo

Če'jade – prama praslav., čovik; čeljad je više njih, judi

Čemer – poljska kuća u suvozidu, sa zakrivjenim krovon ka svodon, di jedna ploča drži drugu; kad je u Gornjen poju, onda je čemer, a kad je na Srimi, onda je bunja; a jedno i drugo je jad i nevoja, oli – za nevrimena - najlipše od svih utočišta (zmije se tiraju matrakon)

Čentrun – lubenica; najslađa mu je srida (srce), a nije baš najboji s donje strane, koja ne vidi sunca i di mu je kora zeru manje zelena

Čepušati se – svrbiti se, ali i tražiti uši i buve, a more značiti i čupati perje sa kokoše prija nega se baci u teću, a i kad se dica poinadu i počnu čepušati za kosu

Četiri bunara – u početku Cisterna magna (bunar je tursko ime za zdenac oli za gusternu)

Česmina - česvina, crnika, naše najboje drvo

Čevuja – dija grozda

Čibuk – podulji, šupji drveni štap s lulon za pušenje duvana; duperavalo ga se u 19. stoliću vanka grada i u zaleđu

Čičak – cipac, skočni zglob na nogama

Čikara - šalica za mliko oli bilu kafu