Rječnik starih riječi
Šibenski leksikon: Znate li što je pržun, puntina pujica ili pujina?
Baština | Autor: Š.I. | 29.12.2024 u 11:06
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.
Pršut – duga je štorija o tome kako naći pravoga, jerbo ovo šta se prodaje po butigama više nema veze s našin pršuton. Da bi bija pršut pravi, prvo beštija mora biti naša, da je ozad Šibenika rođena, dojena i gojena i da poslin sama brsti i skače po oboru, skupa s ostalin beštijama. Onda ga triba znati priklati, da se ne pripadne, da se poslin dobro ocidi, da se pršut metne prama buri, da se dobro posoli (našon soli), i da zrije i suši se kolko triba, a ne manje.
Onda ga triba znati pripoznati, šta se čini finin noson i štikadenton, koji se
ubada na više mista, da se vidi kolko je mokar oli suv, i ima li aminu. A kad se jedanput načme, nema se daje šta puno čekati!
Prva g'ožđa – gožđeni stub, znak sjevernog ulaza u Šibenik, šta je do sredine 20. stolića sta 50-ak metara isprid Kronjina magazina prama Gvozdenovu i Meterizama
Prvi frut – ranke, prvi plodovi nekog voća, prvi frut grožđa, višanja, trišanja itd.
Prvo čelo Božića – Proslava; sedan dana prija Božića u svoje se vrime samo u Šibeniku drža običaj iz pridkršćanskih vrimena, pa se pomišano s kršćanskon tradicijon obilježava zimski solsticij, frigalo fritule i sve prilivalo rakijon i pismom
Pržun – (tal. prigioni) zatvor, buža
Psiha – komad mobilje u spavaćoj sobi, s ogledalon; služila je samo ženama da se ujutro pogledaju (dočin je muževiman bilo dosta da pogledaju kroz ponistru, da vidu oće li biti kiše oli će šta zagrijati)
Puca – dugme (po turski), botun (po tajanski), gumb (po ugarski); ukrasni, srebreni botun na šibenskoj nošnji; prava šibenska, srebrena puca nosila se ka glavni botun, za ukras na šibenskoj biloj košuji (uz ogrcu), a prija i na narodnoj nošnji; katedrala, kapa i puca - tri su glavna simbola, po kojima za Šibenik znade cili svit
Pudar – čuvar polja, maslinika i vinograda u šibenskom zaleđu, u 15., 16., 17. i 18. stoliću, kad se pjačkalo na veliko (i uskoci, i ajduci, i soldati, i domaći jedni drugima)
Pujati – čistiti uši (nametnike u kosi), tribiti i stiskati gnjide
Pujica – prišt na licu
Pujina – skuta (od mlika)
Punjeta - šibenski naziv za muško sime, šta se kadikad rađa u punji, oli u šaki (tal. pugna), muškoj oli ženskoj; služi za nastavak loze oli za ništa
Pulac – bilo, puls; kad srce počne priskakati, onda ni pulac nije kako triba; najbrže i najnerednije i najzdravijen tuče dan poslin nego šta se napara i nalije ki prase (a onda ne triba zvati likara, nega stati kući, da te niko ne vidi, i samo postiti i vodniti, i vodniti i postiti, i moliti svetoga Antu da pomogne i ovi put)
Pulastar – perad; i kokoš, i pilić, i pivac (jo, pivac, pa na tingul!)
Punat – duža greda, koja se mećala u kuće da drži podove i krov; dvi jednake grede koje određiju dokle je zzog za igrati na balote. Kad bi kome balota pobigla priko grede, svi bi zaviknili: Vanzzoga! Ma, punat je i bod koji se dobije na karte oli na balote. (Jedni se pišu olovkon na kartu, a drugi kredon na ploču, da ne bi poslin ko šta reka.) Kad su dvi balote podjednako daleko od bulina, onda se punti miru oli šibicon, oli dužinama postola, kojima se za ostatak dodaju debjine prstiju od obe ruke. A ko padne kirurzima u ruke, isto broji punte, jerbo se tako zovu šavi koje ih on napravi, pa poslin vadi.
Punta – upala pluća, ali i špic od drvene olovke (bija je dobar i za koga propuntati)
Puntarol – zidarska brukvetina (dlito), koja se metne di triba razbivati zid, i onda po njoj svon forcon tuče čekićon, dok se sve ne sori
Puntelati - ščimen podupriti
Puntina – batača, za metniti šonetu na drvena vrata oli na stablo uz pazar