Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Diver - brat od muža

Divertimenat – zabava, čašćenje, veseje

Dočin - dok

Dočukati - doznati

Dodijati – dosaditi i Bogu i vragu

Dokono čejade – bresposleno, neradišno, štufo svega, čejade koje nije za držati ga u kući (a
ima ih danas na sve bande, ki blata)

Dolac - kvart u Šibeniku, koji je s donje bande omeđen rivon i mandročima, s gornje Ulicon
Jurja Dalmatinca, a sa obe bande zidinama, i to s istoka onima šta su se izgubile kroz više
kuća od Kaštela prama katedrali, a sa zapada s onima šta ih Dolačani zovu druge zidine, jerbo
stoju uzbok Malon mandroču, dočin prve, još starije, zidine stoju uzbok Kvartiru; U Docu se
u njegovo vrime govorilo cakavski (c a ne č oli ć) i bavilo ribarenjen oli intradama na Srimi i
gori prama Prukjanu; najslavniji stanovnik Doca u svoje je vrime bija Juraj Dalmatinac, čija je
kuća u Ulici Jurja Dalmatinca, na broju 17 i danas živa.

Dolče garbo - finije su kuvarice znale i ribi, i praščevini, i divjači, da ugodu svojima,
domećati šalšu šta bi bila dolče garbo; to oće kasti, da su domećale cukar rastopjen u soku od
lemuna oli u raslavjenoj kvasini, pa u sve jošter mećale i suve grožđice, kore od naranče i teke
kanele. Da bi se cila ta šalša dobro ugustila, u sve bi se usulo i žlicu brašna, pa mišalo kolko
triba.

Dolibiti se – primakniti se, došujati se odostraga

Domećati – nadodavati

Donje poje - od Bioca do pozadi Vrpojca, desetak kilometara u dužinu i kilometar i po u
širinu; vrilo šibenske duše

Dota – miraz, prćija; a more bit da ko kome u dotu donese i dite (iz prijašnjeg braka ili nako,
sa bande)

Doteći - biti dovojno; metnimo li kasti: da plaća dotekne do prvoga (ako će je biti još)

Dovidova! – stari šibenski pozdrav na rastanku, do idućeg viđenja

Drača – suve, bodave grane, šta su se mećale na zidove od poja oli obora, da ih ne bi ko
priskaka; kosti od ribe (drača od sitnije plave ribe najboja je za jačanje kostiju, pogotovu kad
čejade priđe 50-u, ne triba ići u likara, nego samo isti cilu ribu); prija su ostatke drače davali
mačkama i one su je slatko ile, a sad su se i mačke profinile, pa oće samo spizu iz butige, ali
više ne vidu miša ni na pedaj od sebe

Drap – svitlo kafena boja, ka od bile kafe

Drćina – dičurlija

Drece - pletenice