Rječnik starih riječi
Šibenski leksikon: Znate li gdje je netko u gradu ubrao 'krvavu' smokvu i platio to glavom
Baština | Autor: ŠibenikIN | 22.05.2022 u 10:15
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.
Nastavljamo s 'K':
Krožet – muški đilet s osan srebrenih botuna (šibenskih puca)
Krpaš – sve do sredine 1960-ih najpopularnija nogometna balota među mlađarijon; radila se od pilotine i kartušine, koja se trpala u stariju, žensku bičvu, koja se onda dva-tri puta privrćala, sve dok se ne bi dobilo lipu balotu za igru na škaji oli na petunu u oboru
Krtol – košara pletena od pruća; kad je teke manja, zovu je krtolić; i jedno i drugo je dobro za štoko (friške spize) kome doniti, a i za štoko od koga priniti nazad
Krvava smokva - Krvavica, di je ubijen čovik, šta je bija ubra tuđu smokvu (poslin je tute naresla robna kuća Vidici)
Kuco gobo - mučati, stati podalje i ne mišati se u ništa
Kučarin – žličica Kujava (žena) – noseća, u drugon stanju («Vidila san, vidila, lipo joj je drob naresta u malo vrimena!")
Kujica – ukrašeni nožić, vezan na kadenu za ženski pojas Kukljar - tako su stari Dolacani (c a ne ć!) prija zvali kukujicu oli kapujaču, s kojon bi se po zimskoj buri zakukujili
Kulecati – poskakivati; ma to vridi samo, ako poskakiva mlado magare, kojem ne moš doći ukraj
Kulenice – kobasice od praseće krvi i pure u prasećin criviman, s teke cimeta, pa ošušene na dimu povr komina u kasnu jesen; criva se punu tako da se jednon rukon držu, a drugon potišće sve šta se u nji trpa, i ton drugon rukon radi isto šta i sa živon tukon, kad se šopa, i tišće joj se grkjan
Kunferiti – pasati, šmekati, goditi, biti kome po voji
Kunfeti - bonboni ka jajca i korijanduli (papirići u kolurima) – šnjima se posipalo mladence, a onda bi poslin dica s poda dizala ta piturana mala jajca i cucala ih ka da su pala s neba
Kunkun – duga kosa stegnuta u rep, pa na ženskoj glavi ostrag savita ukrug i učvršćena frakadelama
Kuntenat - zadovojan
Kunjati – drimati, zaknjati, plitko spavati, tren se baciti na kauč
Kupe – pokrov od valjastog cripa
Kuram – šjola; mećala se kožna potplata odispod postola, da duraju
Kurdela – vrpca, za veživati mudante oko droba, oli pomidore uz matrake
Kurenat - morska struja; pomišana s Krkon, jača je uz Martinsku, nego uz Dolac; u Konalu je jača od po milje na uru; dok je sva kanalizacija salazila u luku, spašavala je grad
Kuriti – ići (na pazaru), prodavati se dobro, nabasati na jaku potražnju
Kurjož(ast) – znatižejan, kadikad i priko svake mire (pa turati nos di mu nije misto)
Kurva ispod sebe - znalo bi se to kasti za nevajalo čejade, šta muči i gleda samo kako da te privari
Kusast – basetan, nizak, malešan
Kusati – trpati u justa, itimice isti, brstiti
Kuštrina - stroga, teke zloćesta peršona
Kutalj – kacjola, za vaditi juhu
Kutriti – čekati, stati u kantun, povući se, oprezno osluškivati i mozgati, motriti i mučati ki pas prija nega šta će zalajat