Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Kalafat – meštar-marangun, koji začipa buže na drvenin barkama, a more biti i fini meštar, drvodjelac-brodograditej

Kalamita – (tal.) magnet, gromobran Kalati mu ga - spuštati mu ga, podvaliti mu oli uvaliti, oli kasti mu šta ga iđe, a da se više ne more snaći

Kalauz - vodič; u prvo su vrime tako Turci zvali ajduke, Morlake i Vlaje, šta su za njih izviđali za plaću, a poslin su svi tako zvali svoje ratne vodiče, pa najposlin ključinu za nasilno otvaranje vrata oli, po naški, ramandelu

Kalcete – kratke vunene bičve

Kaldaja – prostor u špakeru na drva, za zagrijavanje vode

Kalelarga – u doba Mletačke Republike, u Šibeniku se zvala Ruga de' Greci oli Ulica među dućanima, pa poslin Široka, pa između dva svitska rata i poslin 1991-e Kraja Tomislava, a između 1945. i 1991. Ulica 12. kolovoza 1941. za sićanje na odlazak Prvog partizanskog odreda u borbu protiv okupatora i njegovih domaćih marijoneta. Zaludu su joj minjali imena, jerbo svit je odvaik zove, ka i danas - Kalelarga. Najnoviji došljaci zovu je Donja Kalelarga, a Gornja in je naša lipa Masna ulica. A ima ih šta je zovu i Liva kalelarga, jerbo da in je - kad salazu ugrad od Pojane ka od parkinga - Masna - Desna kalelarga. E, lipi naš Šibeniče!

Kaliger – postolar

Kaloper – tur. cvit; mi tu rič najviše duperajemo za cvit od kaduje

Kamara - od tal. soba, di se leži

Kamarin – sobica oli mala ostava, najčešće ispod skala, di bi se iza koltrine odlagalo i ono šta čoviku triba i šta mu nikad neće zatribati, pa samo skupja prašinu i ruzinu

Kamarjer – konobar; bija je jedan iz 1960-ih u otelu Krka, koji bi, kad bi mu liti znalo naletiti više njih u isto vrime, pa bi jedan koktu, drugi oranžadu, treći pivu, četvrti kafu i svi daje tako redon, kaza režolutno: "Ili ćete svi isto, ili niko ništa!"

Kamenica – u puno težačkih kuća, sve do 1960-ih, vode je iz gradskoga vodovoda bilo samo na kamenici u oboru; zato je kamenica služila i za oprati pijate, i za oprati ruke, i za gumon šnje polivati vrtal, i za uzeti vode za kužinu oli priko noći za u brokvu u lavamanu, a najmanje za istovariti masline

Kamiš - po turski, trstika, a i drvena tubica od lule; kamišari su bili judi odazgara, šta su po cile dane iz kamiša potezali duvan i svako malo napadali karavane i bogatiji, pošteni svit; kad san ja počeja pušiti, baba sa Škopinca me je, poslin nego šta mi je prilipila triščetinu, priupitala: "Jesi li to odredija ići u kamišare, a?"

Kampana – suknja koja se širi prama doli

Kanape – počivaljka za ćakulu i za popodne prileći

Kanata – kad je prodaji koje lipe robe (vina, uja, žižula…) kraj, mi znamo kasti: „Kanata, još ovo i nema više!“

Kanavača – krpa za kužinu (more se napraviti i od rasparanih lancuna ili od koje izderane košuje)

Kandelir – svićnjak

Kandžija – po turski, bič, korbač (sa 12 kožnih krakova, punih užalja)