Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Nastavljamo sa slovom K:

Kartulina – preteća SMS-a i emaila, razglednica, dopisnica

Kartuncin - jači konac, namotan na rokel od karte

Kašetin - ladica

Kaštel – utvrda, tvrđava, fortica, kula; ne misli se, kad se reče Kaštel, tolko na forticu svetog Mijovila, kolko na grobje svete Ane. Kad te gori odnesu, nema te višje jedno vrime ni viditi ni čuti. I, di si bija - nigdi, a šta si učinija - ništa.

Kaštig – kazna (u školi je za to sužila zadnja, magareća klupa); za jedne je to bila šibica, koju bi dobili po rukama, za druge stari važol na kojen su morali klečati, a za treće da reću materi oli ćaći da odma sutra dođu u skulu.

Kaštradina – za jedne suva kozletina, za druge suva bravetina (od škopca)

Kašun – sanduk, škrinja

Katabuj - pržun, buža, zatvor

Katanac – brava, lokot

Katriga – stolac s naslonon, a brez naslona je tanburin

Kava - kamenolom

Kavalet – drveni nosač, nalik malešnomu konju, za pilanje drva šegunićen

Kavec - ostatak od robe na metre, retaj od peće

Kažin – javna kuća, «di su one kurbetine zaraživale naše muževe, sriću in vrag odnija jednima i drugima"

Keba – kavez za tiće i tićice

Kebara – reče se za razbacanu (ma, puno privlačnu) žensku

Kela – magarica, kenja, ugota; magarci je najviše štuju, jerbo njima ni jedna nikad nije kazala tamo se daj

Keljiti se – kome, fišo, u gubicu; na, šta mi moš

Kesa – tur., vrećica

Kijamet – Sudnji dan, po turski i po Kuranu; vijavica