Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.
Smaštrati - guložo, alapjivo oli slatkorano isti, pa sve smaštrati i polizati oba pijata (a poslin nek govori ko šta oće)
Smežurati se – to mogu i oskoruša, i žižula, i pomidor šljivar, kad ižnjih izađe prvi dija vode, a more i koža od starijeg čejadeta kad se sasuši od bure, soli, žeđi i godina; more se i on smežurati, ako ga se puno vrimena topi u ledenome moru oli drži vanka na fortuni bure, i to tolko da skroz uđe u se
Smiriti – na prvo "i" je kratkosilazni naglasak: udriti, bubniti (da se smiri)
Smokva – uperiti prama kome palac između kažiprsta i srednjaka, i još mu izbečiti jezičinu
Na!
Smričke - crvenonarančaste bobe na grmima šta restu okolo Šibenika; teke zgnječene dušu daju za toćeve od zečevine, a od dropjanice činu likariju protivu sviju boleština; spominju se i u pismici, u kojoj teta Tona (koja ispod šotane liti nije nosila mudante) bere smričke
Sorca – baturina, toljaga; pritilo se: «Sorcon ću ti dati priko škine, paš viditi!»
Soriti – srušiti
Sovka – beštima, ričetina, ružna rič; sovalo se sve od reda, prefin i kašetu u kojoj je Bog smokve sušija
Spa'ija - posjednik spahiluka, ma i turski vojni obveznik, koji u rat, čin ga zovnu, triba ići ka konjanik, oli koji naš šta bi infiša da mu je, prija nego šta ga vrag odnese, sve dopušćeno
Spanđati se – povezati se s kime; na brzinu se zajubiti (a ne misliti glavon), pa poslin glavon tući ozid
Spirine – spiza za prasca; a reče se to i za nikakav ručak, kad ko kome u pijat izmiša svašta, pa se ni okon ni noson ne razabire šta je na pijatu
Spiza – (od tal. spesa – trošak), izdatak za kupovinu povrća, voća, ribe i mesa (kojeg u pretežno naturalnoj, težačkoj ekonomiji pojedino domaćinstvo nije i samo proizvodilo), koji se s vrimenon u svon značenju prinija na pojam hrane; ići u spizu isto je što i ići na pazar oli u butigu
Splasniti - reče se za spizu, od pure do lešeg oli pečenog mesa, za koju da se triba tren strpiti dok ne splasne, oli da upočine (pa se onda baciti na nju)
Spredati - plašiti, pripadati, činiti štrepite i eko-te-ba-bau
Spuž – e, samo mi, Šibenčanci, tako zovemo puža, jerbo s onin "s" oćemo reći da smo ka spojeni u jedno i prid Bogon jednaci
Srdela – ono šta bi se dobilo kad bi te ćaća, mater, baba oli direktor u skuli izsrdelali kaišon oli šibicon po dlanovima i člancima
