Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo sa slovom 'T':

Trganje – trgačina, berba grožđa; dok se grožđe mastilo golin nogama, tribalo je gledati da se grozdovi rižu šta niže, da ne bi deblji vrvi ogrozdine parali stopala onoga kojeg bi dopalo da masti; prvu godinu kad su mi dali nožice u ruke da trgan grozde, boja san se da se ne orižen, pa san grozde kida kako bilo, a poslin pešest uri, kad me je dopalo prvi put mastiti, oba su mi stopala bila puna grafuna (koje je oma-nama ličija mast, najlikovitiji ciđ na svitu). Ma, ima li sritnijeg dana u životu, od dana kad se trga grožđe? Ima li lipšeg?

Trijangul - trokut

Trilja – igra na zidiću šematorija isprid Gospe vanka grada (u jednu kamenu ploču, prama Pažinijevoj kući, bila su puntarolon šenjana tri kvadrata, jedan u drugon, sa četri dijagonale i na svakoj od stranica kvadrata i dijagonala po tri točke, na koje su dva igrača mećala svoje kamenčiće (nosili bi ih u žepu od kuće, svak svoje); dobiva je ko je napravija više trilja (koji bi na tin nizovima posložija više svojih trica); isto ime nosi najslađa od svih riba, jedina kojoj mačka, kažu, ne ide glavu; i sad, ko je bleka pa zaguca, taj pita: «Zašto mačka ne ide glavu od trilje», šta joj ne šmeka, a onda iđe odgovor: «Mačka ne ide glavu od trilje, jer je prija poide čovik», i onda se svi valjaju od smija bleki i mačkama.

Trike-trake – najprvo su ih nosili fratri, da in noge bolje dišu, kad iđu okolo naokolo, a onda su ušle u modu, pa ih je i ostali svit počeja nositi liti, za najvećih vrućina; noga se u njima dobro čuti, jerbo su na kožne tirake i nigdi nisu zatvorene, pa dok odaš arija kola na sve strane, i unutra i vanka

Trišanj – trišnja je prija bila muško

Trli-brli – učiniti koji posal priko nike stvari, pa da drži vodu dok meštri ne odu

Tronguzati se – jujati se u juji oli na tronguzalu

Trontle - šeprtjavi palamač

Trtak – sitno, nisko čejade, ka najmanja od svih tica, palčić, koju su naši zvali trtak

Trudi – plodovi rada u poju; trudno čejade - umorno, poslin cilog dana u poju, pa štufo svega

Trumbe – gumene čizme, gumaši, za kišu (bilo ih je u Bate)

Tufina - odumid, vlaga (kad uđe u zidove, u koje odozgor oli sa bande u kuću prodiru oborinske vode, pa ih se ne moreš deliberati, nego ti tufinon daju i jaketa i dženperi, i cili daješ na tufinu)

Tuka – kad god mi ko spomene tuku, sitin se staroga Bedrice koji je i krajen svojih 80-ih zna učiniti dulji đir prama Baldekinu, pa bi se onda vratija do «Tri lovca» kraj bolnice, di su na ražnju pekli tuke; tamo ga je uvik čeka lipo pečeni tučji batak s kunpirima i teke salate, i kvarat biloga; i zato ne volin čuti kad neko (a najviše ženska ženskoj) zna reči: «Tuko, blesačo jedna!»; da tuka nije krajica ražnja (kralj je janjac, kad nema kozlića, a odojak je odojak), ka da bi svit, okad je Kolumbo otkrija tuku, u mlado lito ulita baš šnjon

Tunja – pel, udica i mali uteg

Tute - tu