Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Procaparjati – prožeti; znalo se kasti procaparja me led, vas se tresen, zima mi ušla u kosti

Prođi me se - pušti me na miru, jerbo mi nije ni do česa; aj ti svojin puton

Profundati – sve izgubiti na kartama, i šolde, i kuću, i poje, i sve; dija se moga profundati i
na one kurbetine koje bi in izokrićale škaršele, dok se ne bi zadovojile

Proniti se - to se more proniti glas o komen po cilome gradu, a kad se pronese, pa kad cili grad zabruji, neće biti nikog koji bi moga kasti da ništa nije zna
 
Prosiklo se - mliko (i, šta sad šnjin, a?)

Provin – toplomjer, za miriti febru

Provišta –  nabavka spize;

providiti- nabaviti

Pršut  – duga je štorija o tome kako naći pravoga, jerbo ovo šta se prodaje po butigama više nema veze s našin pršuton. Da bi bija pršut pravi, prvo beštija mora biti naša, da je ozad Šibenika rođena, dojena i gojena i da poslin sama brsti i skače po o boru, skupa s ostalin beštijama. Onda ga triba znati priklati, da se ne pripadne, da se poslin dobro ocidi, da se pršut metne prama buri, da se dobro posoli (našon soli), i da zrije i suši se kolko triba, a ne manje. Onda ga triba znati pripoznati, šta se čini finin noson i štikadenton, koji se ubada na više mista, da se vidi kolko je mokar oli suv, i ima li aminu. A kad se jedanput načme, nema se daje šta puno čekati!

Prva g'ožđa – gožđeni stub, znak sjevernog ulaza u Šibenik, šta je do sredine 20. stolića sta 50-ak metara isprid Kronjina magazina prama Gvozdenovu i Meterizama

Prvi frut – ranke, prvi plodovi nekog voća, prvi frut grožđa, višanja, trišanja itd.

Prvo čelo Božića – Proslava; sedan dana prija Božića u svoje se vrime samo u Šibeniku drža običaj iz pridkršćanskih vrimena, pa se pomišano s kršćanskon tradicijon obilježava zimski solsticij, frigalo fritule i sve prilivalo rakijon i pismom

Pržun – (tal. prigioni) zatvor, buža

Psiha – komad mobilje u spavaćoj sobi, s ogledalon; služila je samo ženama da se ujutro pogledaju (dočin je muževiman bilo dosta da pogledaju kroz ponistru, da vidu oće li biti kiše oli će šta zagrijati)

Puca – dugme (po turski), botun (po tajanski), gumb (po ugarski); ukrasni, srebreni botun na šibenskoj nošnji; prava šibenska, srebrena puca nosila se ka glavni botun, za ukras na šibenskoj biloj košuji (uz ogrcu), a prija i na narodnoj nošnji; katedrala, kapa i puca - tri su glavna simbola, po kojima za Šibenik znade cili svit

Pudar – čuvar polja, maslinika i vinograda u šibenskom zaleđu, u 15., 16., 17. i 18. stoliću,
kad se pjačkalo na veliko (i uskoci, i ajduci, i soldati, i domaći jedni drugima)