Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.
Pelica - krzno od bilo koje beštije za uzvrat (da bimo se pravili gospojon)
Penati - otiti štoko teško dostupno, pa kadikad na to i zaludu čekati
Pendulavati se - klatiti se tamo-vamo
Pensati – misliti; brinuti; brižno čekati na koga svoga
Pepav posal – zamršen, zanovetan posal, koji čovika čini nervožastin
Perda – prigradni zid od daske; kad je od tikule, onda je munegin
Perfine – najposlin oli inšoma
Pergul – antiki balkonić s ogradon venecijanon na vr vanjskih skalina uz kuću; sa svih strana otvoreni trijem; ako je okrenut suncu, onda je slar
Peri-deri – reče se za robu, koja more pritrpiti puno pranja, a da se to na njoj ne vidi; prija se roba (košuje, gaće, traverše, vešte…) nije nosila, nego se derala (jerbo je onda taki bija život), ma zato je durala puno više lita od ove današnje šta poblidi od jednog pranja oli se tolko stisne, da je odma za zaitniti u škovace
Perlafinta – za koga čimen zavarati, oli ka tobože
Peškarija – prva je zgrada peškarije otvorena 1906., di je danas dičje igralište s ljuljačkama, isprid biskupijske zgrade, druga je od kraja 1950-ih do kraja 1960-ih bila di su engleski bonbarderi sorili dominikanski samostan krajen 1943-e, a treća, današnja je na novoj tržnici povr Drage
Peškati – uloviti (ribu); svatiti (šta neko oće reći); danas puno svita više ne peška ni Bože tebe
Pešt – kad se bilo od pršuta pomiša s nasickanin lukon i petrusimenon i sve stuče sikiricon ili težin nožon, dok se ne dobije pjenasta masa, koja se meće u maništru i važol da joj dade najviši gušt
Petati – ispružiti roge, suobe ruke, prama onome kome iđu, na!
Petrusimen - peršin
