Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.
Isporaviti - nadigniti oli ispraviti damjanu oli bačvu
Isukrst - tako su Šibenčani zvali Isusa Krista jednin imenon, jerbo nisu mogli razabrati šta mu je ime, a šta prezime
Izškovaletati – okefati, oštracati, dobro ofregati, reći kome šta mu iđe, pa i priko više toga
Izšvogati se – izživiti se, ispucati se, puštati si oduška (općenito), a more se to učiniti i kontra koga bilo, pa se onda kaže: „Poslin nego šta mu je digla tlak, iša se na njega, jadnoga i nevojnoga, izšvogati.“
Izvampiti – izlapiti, ostati brez pameti
Ižinj – izum
Jacera – nije samo zimica (koja uvati čovika kad zimi legne u ledenu posteju), nego se tako zvalo i armerunić u barkama, od duple zzinge, di se mećalo i štange leda iz Jurasove ledare u Dragi, da se riba, dok ne dođe u kraj, ne usmrdi
Jačmer – prišt na očnon kapku; izbije kad ko štoko prija izlaže oli reče protiv koga, oli se ne udovoji koja žeja nosećoj ženi; liči se da se kvasi kamomilon, pa kad sazrije, pričepi s dva nokta, da više nije na sramotu
Jadrija – gradsko kupalište, čije žile sežu u 1921., kad se na divljini otočića, na kojen je bila crkvica svetog Andrije, skupilo prvih 20-ak dioničara (među kojiman i Ive Jakovljević, čiji dekumenat o dioničarstvu još iman u veltrini u Docu)
Jagmiti se – turati se ko će se prvi česa dočepati; prija se naš svit jagmija za refužo brašno, cukar oli za japanj, a sad se jagmu za parcele oli za požicije s kojih se moru boje mašati
