Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je: 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Pašarjol – zakrivjeno sito, kroz koje se valjkon gnječu i cidu pomidore, kad se radi konšerva

Pašta – tjestenina, a reče se i za slatki kolač iz pašticerije

Pašta šuta - maništra na suvo, brez mesa, samo s toćon od pomidora

Pašticjer - slastičar

Paštroč – izmišati u kuvanju svašta, da se jedva zna šta se ide

Patati – ugovoriti u četri oka, pogoditi se međuse, pa ako triba i na rič, a patati moru biti i

kunpiri, koji se kadikad meću u škicapatati kad se od njih radi pire

Patela – rever na kostimu oli kapotu

Patimenat - patnja, muka

Patina – krema za patinavanje i luštranje postola

Peća - bokun sapuna

Pegula – nesrića, peh

Pelica - krzno od bilo koje beštije za uzvrat (da bimo se pravili gospojon)

Penati - otiti štoko teško dostupno, pa kadikad na to i zaludu čekati

Pendulavati se - klatiti se tamo-vamo

Pensati – misliti; brinuti; brižno čekati na koga svoga

Pepav posal – zamršen, zanovetan posal, koji čovika čini nervožastin