RJEČNIK STARIH RIJEČI

Šibenski leksikon: Paćifika ništa ne more izbaciti iz mista

Baština   |   Autor: Š.I.   |   13.10.2024 u 09:29

  DELCAMPE
Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Otoman – kauč (za baciti se poslin ručka u robi, u kućama vanka grada), dočin se u gradu za
isto duperavala poltrona
 
Ozepsti – more se na nos, a more i na noge, pa na nos (naš svit prehlade prija nije dilija na 
priklade i viroze, nega bi sve tumačija kroz mokre oli bose noge, oli time šta bi ko gol i mokar 
izaša vanka na ledenicu
 
Ožeg – žejezna tanka, duga kuka u obliku slova L, s kojon se u špakeru razgrće vatra; žarač
 
P
 
Pacijencija – fratarski smok; strpjenje; strpjen-spašen
 
Pačati se – mišati se u tuđe, uplićati se (brez potribe)
 
(Biti) paći – izravnati u računima oli u dugovima i potraživanjima; znalo bi to kasti dite ditetu, 
kad jedno drugon dadu inkapeladu, pa ovi zadnji reče: „Sad smo paći!“
 
Paćifiko - smireno čejade, kojeg ništa ne more izbaciti iz mista
 
Padela – plitka, četvrtasta teća za peći kru oli meso s kunpirima
 
Pajola - daska na dnu barke, više ih je, po kojiman se gazi i koje triba digniti kad se paja barka 
poslin svake kiše; pajati barku najboje je sa šešulon
 
Pajun – prostor u barki pod palubon, za sakriti se od kiše ili prileći
 
Paklena/Paklina - poveća parcela uz današnju Vilu "Moj mir", di se iz okuženog Šibenika ujesen 
1649. trabakulima vozilo mrce, da bi ih se tamo užgalo, pa raskuživalo ariju zapaljenon paklinon, 
oli smolon od borića (šta je znala dobro doći i u ondašnjoj brodogradnji)
 
Pal – ulični drveni stup na kojen su stale električne sviće s pijaton, a niže, u visini očiju, koji 
put, i šonete; užnjih su prija naši stari, kad bi izlazili iz toverne, znali mokriti, da - 
osvitljeni - vidu šta radu
 
Palamač – kampjun, nezrilo mlađe čejade
 
Paletkovanje – zaletiti su u svoj oli u bilo čiji vinograd poslin trganja, pa pobrati sve šta bi 
ostalo na panjima
 
Pample – omalovažavajući naziv za sirovog, povišjeg momka
 
Pancir - lanac
Podijeli: