RJEČNIK STARIH RIJEČI
Šibenski leksikon: Oštrokondžu nije za držati u kući niti se s njon vanka paćati
Baština | Autor: Š.I. | 18.09.2022 u 08:35
Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Ogrib – gvožđena žlica za strugati blato s opanaka; znala je biti prid ulazon u kuću, ukopana u dva špica, namisto tapeta
Ogristi (bubce i batine) – to iđe i magarcu, i ditetu, a i ženi (ako neće slušati šta in se zapovida); zaslužiti ih, dobiti i oćutiti (sve u jednoj riči)
Omečalo je - teke je zagrijalo (između dvi bure u marču)
Ondule – bokuli, uvojci; od liše kose raditi ricastu. («Ma, šta sve ženama neće doći na pamet?")
Opatrniti – mlatniti koga škurjon ili ščin bilo
Oprćena – kujava
Orzo – tal., ječam
Oškoprcan – vragolast, živahan; reče se i za val koji se odbije od rive, pa se ka oškoprc pomiša s valoviman šta iđu u njega
Oškrinjiti – zeru otvoriti grilje na ponistri, da iz sobe ujutro izađe teža arija od cile noći, i poslin da friška arija ugrije pluća, mobiju i zidove
Ošoto - odispod Ošpice – male i velike boginje; cipija se svit protiv njih, pa bi in posli osta šenj na ramenu
Ošpital - bolnica
Oštarija - tako se do 1921. zvala svaka teke boja gostijona, di se moglo isti, piti i lokati (u Veneciji su tome služile lokande)
Oštija! – od lat. hostia (žrtva), mlet. astio i tal. ostia, uzvik, ka izraz nevirice oli čuđenja, a dikad i ljutnje kad šta krene naopako; isto ka da bi se reklo: „Ma, za Gospu, kako sad ovo?!“ oli: „Šta san ja Bogu skrivija?“
Oštracati – izvriđati do nemilosti (i poslin slatko zaspati), načiniti od koga štracu (staru, maćanu i rasparanu krpu za trati pod u kužini)
Oštrokondža – aruma, muškobanjasta ženska, malo joj je da se zarad svačesa inadi, pa se jošter oće i pobiti; nije za držati je u kući niti se šnjon vanka paćati