Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.
Kokolavati se – umiljavati se (a za šta?)
Kola – lipilo; šnjon se more i inkolavati
Kolačina - krpeni krug, šta bi ga naše žene mećale na glavu, da boje moru nositi vidra puna masta, oli đubar, držeći dlane obiju ruku naopako, uz bokove
Ko-la-finta – ka, ajmo kasti, tobože, za fintu, per la finta
Ko-la-fjaka – brez ikakve brige, skroz polako, usporeno, fjakasto
Kolarina – kravata, vežije se oko kolara; po njoj su se gospoda tila razlikovati od težaka
Kolet (na pištanju) – ovratnik, ogr(li)ca, a more biti i kolet, koji se skupja poslin sprovoda, za pokriti troškove pokopa, a dava je ko je kolko moga
Kolobari – škuri koluti, podočnjaci, koji kažiju da čejade oli malo spava oli loče, oli mu s bubrizima nije sve kako triba. Kad su oko Miseca, kažiju da bi sutra moglo biti jačeg vitra.
Kolomba – brodska kobilica, šta dunbja, to boja, jerbo to boje drži balancu na valovima
Kolona – bitva (na rivi), za inkapelati je i nabaciti na nju cimu, oli sisti guzicon, pa s kraja loviti glamboče i špariće
Kolpati – kolabirati; kad čovika naglo uvati slaboća, padne mu život i debuleca priuzme srce, pa mu čelo orosu kapje ladnoga, samrtnoga pota
Koltrina – zavjesa, šta visi na bonagraciji (u prvo su se vrime mećale da kurjožasti konšija ne bi vidija šta se pozadi ponistre radi, a poslin samo zarad ukrasa, da svit vidi da je na ponistri koltrina)
Komin – ognjište u starin kužinama, di se ručak kuva u visećen bronzinu na trenogama, povr žive vatre, na drva iz poja (na stare panje oli grabovinu, česminu, maslinu i smokvu)
Komo – veći komad sobne mobije, s tri škancije, ukrašen ručnon izradon, za držati bjankariju i merla. Odozgor, na komu, držalo se svetoga Antu, majku Božju oli koju krunicu. A meni je, dok san ka gimnazjalac noćija na Škopincu, baba na komu držala i bocunić od po litre prošeka, da se šnjimen teke pokripin prija spavanja. Kad bi koji put potega teke više, nego šta je bilo po riceti, zna bi doliti zeru vode, pa bi ujutro čuja vaku pištulu: "Vodnija si, a? Vodnija si, je li? A, mislija si da san ja oćoravila? Šta je tribalo vodniti, a?", s tin da je uz svako pitanje išla jedna škopula, sve dok ne bi uspija pobići i
smijati se poizdajega.
Komoč – orma za konja, oko vrata
