Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Dešpet (ven.) – inat, prkos

Deštrigati – rastaviti, demolirati

Dešvati – razbiti u sto dili

Devota - od lat. devovere, ponizno oli pobožno, pa je devota čovik pobožan, kako se zvalo i jednog našeg, šta je u svoje vrime bija najpopularniji picigamorta

Dežbjego – ukrivo, ukoso

Dežgracija – nevoja od čovika, nezgrapno čejade, koje ne sliči na ništa

Di šete bandijeri – bićemo pošteni, pa ćemo kasti: je, bilo je taki i među namin, koji su vaik bili uz svaku vlast, pa kako bi se minjale vlasti, tako su i oni minjali bandiru, i njima bilo puno lipo; dok je bila Auštrija, bili su za Auštriju, a kad je pala i čin su došli Tajanci, bili su za nji, pa kad su ih zaminili Karađorđevi soldati, onda za Jugoslaviju; kad je Tito doša na vlast već su svi stari dišetebandijeri ošli na oni svit, ma nije prošlo puno vrimena, evo ti novih, koji su bili jedno vrime za Tita, pa posli za Franu (a na polak protiv Tita), pa za Hrvatsku, «svoju na svome», pa za Evropu (a da je dobro da strancima damo sve šta imamo) pa za NATO (jerbo, da je dobro da šta više naših odu u Afganistan, Siriju i Irak, ka šta su njijove pradide išle gubiti glave za Austriju, oli za Italiju); i, ne bi in čovik ima šta zamiriti, da oni čin prominu bandiru najprvo ne krenu svon forcon kontra onih šta su do malo vrimena bili šnjima, na istoj bandi; protivu takvih nema lika, nego samo da nisi šnjima, oli da in ne daš na se.

Diga - lukobran

Dijanica – dija u poju, vinograd, čija se površina miri brojen panja oli loza i gonjaja, oli maslina

Dilber - jubavnik

Diljati – more se grančica grabovine oli rašeljke, sve dok se od nje ne dobije cigalin; ma, najlipše od svega je diljati pršut, tanko ga rizati oštrin nožon, sve dok se ne dođe do gologa gnjata (s kojin je posli najboje ugaziti u teću od deset litara, punu maništre i fažola; ne triba je soliti, jerbo će joj sve dati gnjat od pršuta)

Dipliti - govoriti uvitar

Dišpar - nepar

Dišperati se – pa nek iđe, kako iđe; oli, nek iđe sve k vragu

Dištonavati – pivati krivo, brez sluha; "ka da mu je magarac prdnija na uvo"

Divaniti – razgovarati na divanu, šta se na turskon zvalo kanapej, a i misto di se u ono vrime sastajala turska vlada; u Šibeniku se najviše znalo divaniti u Varošu, oli na Škopincu i Plišcu, s nogu, priko zida oli u prolazu.