Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Kanela – špina za istakanje vina iz bačve. Udije se u bužu na bačvi, koja se zove špinel. Ko se more sprigniti, more odma ižnje potegniti. Širja buža na uzdužnoj dugi zove se tapun, koja se širjin čepon, tapunon, zatapuna, da vino ne more vanka.

Kanoćal – dalekozor

Kanpana – prama tal. campana, zvono; ma kad je rič o kotulu a la kanpana, onda je rič o ženskoj suknji u obliku zvona; kad je rič o fuzbalu, onda je to balota, visoko nabačena u 16-erac, koja u ariji čini tupo-trokutasti luk u obliku zvona

Kanpanel - zvonik

Kanpjun - redikul, kojeg drugi vataju u đir, a on misli da je pametniji i jači od sviju nji', pa se ne zna više zaustaviti

Kantar - vaga

Kantinela – drvena letva na kojoj na krovu stoji red kupa

Kantun – kultna mista u Varošu, na Škopincu i Plišcu, s kojih se moglo viditi ko prolazi, di iđe i šta je koga tokalo (pogotovu dok su sprovodi išli od kuće). Kad čejade viri iza kantuna, onda vanka isturi samo glavu i po ramena, a sve drugo drži pozadi kantuna. Muški, kad viru, držu obe ruke na guzici, a ženske samo jednu, dočin kažiprst i palac druge ruke držu oko justa, da svak vidi kolka ih kurjožitada drži.

Kantunal – noćni ormarić, uz krevet; služi za na njega metniti žvejarin, pinjatu s vodon za obnoć, koji dragi libar oli molitvenik i šteriku oli kandelir (ako smo jošter u 19. stoliću)

Kapelin – gosposki i činovnički šešir, a klobuk je šešir na težačkoj glavi (slamnati za u poje, a od štofa za zimu oli za izaći ugrad, oli za kome u sprovod); niki težaci su nedijon znali na glavu metniti i šubaru, sa zeru uzdignutin obodon

Kap'ca - od kapsa, lijes (od zzinge ili obični)

Kaporan – zimski ogrtač od debele čoje, s vezicama na prsima, ma brez botuna i kraći od kabana. Nije ima kapujaču (ka šta je ima kaban), a namisto rukava ima je dvi buže za isturiti ruke. Ka i kaban, grija je i po najgoroj zimi, a ništa mu nije mogla ni skradinska bura.

Kapric - znalo bi se kasti: neću ti priznati da si u pravu iz čistog kaprica, šta će reći iz tvrdoglavosti i mušićavosti, jer - neću i neću, i šta mi moš!

Kapula – od tal. la cipolla, crveni luk

Kapunjera – drvena kućica za kokoše i pivce. A isto se reče za malešnu, tisnu kuću za zadnju sirotinju.