Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Bezime - prezime

Bičve – čarape; buža na peti je kunpir

Bičerin (tal.) – čašica (za rakijicu uz dvi smokve ili samo za ujutro oprati usta)

Bidelo (tal.) – školski podvornik

Bigule – jedni reču da su to teke debji špageti, a drugi da se tako zvalo jedan jedincati komad maništre, bilo koje sorte, pa ti sad vidi

Bikarija – za jedne je to bila mesnica, jer san sluša od starijih na Škopincu: «Iđen u bikara po zeru štrakule.» Oli: «Ajde u bikariju, pa uzmi pešest bržola.» Ma, poslin mi je puno njih dokaživalo da je bikarija klaonica (makar i Tajanci znaju i za mesnicu i za klaonicu reći macelleria, jer se beštije macon po glavi italo na pod). Jedna je bila na Rogaču, između Torićevih brodogradilišta. E, sad šta je pravo, šta je krivo? I ovo je jedan lipi primjer, kako ni ričima, ka ni čejadetu, ne triba prilaziti samo znanstveno, nego ponajviše dušon, pa ako je za mene bikarija mesnica, neka mi bude, a ako je za drugoga štoko drugo, zašto da nas tin drukčijin značenjen sviju ne obogati.

Biljac – kuverta od grube vune, spašava tilo od najgore ledenice

Biljet – ulaznica

Bimbo – dite, ditić

Biti kapac – kadar učiniti

Bišav – prošupljan (to moru biti i sir, i važol, i luk, i drvo, kad ih napadnu crvi, koja bleština oli kad ima prođe vrime, pa odu u pra')

Biž – grašak

Biži ća! – tamo se daj!

Bižigavati – pritraživati, privrćati (po ormarima i kašetinima, i to tuđima); kurjožasta žena koja bižigaje po tuđin armerunima zove se bižigona

Bižot – jegulja iz Prukjana. Najslađa je frigana, a dobra je i kad se pomiša s dvi-tri fete palamide oli kojin arbunićon i još s pešest škampa, pa na brudet