Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo sa slovom 'P':

Pjumin – pokrivač koji se za teže zime meće povr imbotije

Pjunba - meće se na probužani zub, oli na čigov katanac, na televiziju i na mirilo za letriku

Pjunbin – visak (glavni alat u radiesteziji)

Plackati se - toćati se u moru i polivati priko ramena (prija se to radilo u maštilu)

Plackomanda - komanda grada iz vrimena Austrije, do 1918., uz kazalište (na početku 21. vika tamo je poslovnica Jadranske banke)

Plandovati - ništa ne raditi, uživati Boga svoga

Planiti - kad bi se roba, za koju se svit jagmija, prodala u tren oka

Plaurita – upala porebrice

Plema - slabija rakija koja je izlazila pri kraju pečenja i s kojon se razriđivala ona prva, jača

Pljuca – znali su je naši stari držati uz krevet, u dužini glave

Pobirač – inkasator, šta je na pazaru naplaćiva placarinu; niko ga nije volija

Pobluniti – to se more treviti i mlađen čejadetu, ako infiša u šta, oli ako to ona od njega učini,  dočin je među starijima malo onih šta prija oli poslin bar teke ne poblunu, obaška ako ih uvati skroloza

Podašoto - podase (metnimo kasti: učinija je podašoto, pobiglo mu, jerbo nije moga stisniti)

Podastrići se – strižu se i ovce i judi, ma samo se judi – ako tražu od brijača da in samo zeru skrati kosu – podastrižu

Poderekao - pogotovo

Pogrda – grdoba od čovika

Pojana – u 15. stoliću, prama zapisu Jurja Šižgorića, služila je «za udisanje svježeg zraka» (jerbo se u gradu ćutila otvorena kanalizacija), a dobra je bila i za konjske utrke i za itanje kopalja, pa i gađanja lukon i strilon; za prvoga rata bila je fuzbalsko igralište, pa poslin šetalište, pa od 1990-ih parkiralište, i od 2005. jopet šetalište

Poklade – karnevalska fešta, koja je išla kroz grad, a završavala paljenjen Krnje na Pojani