Riječnik starih riječi
Šibenski leksikon: Korteđava je onu krepalinu pa je bacija u koslatu
Baština | Autor: Š.I. | 15.05.2022 u 11:21
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.
Korteđavanje – udvaranje (a šta to triba činiti; zar nije dosta da se nju drito zapita: čuješ, mala, bil se ti udala?)
Kortežano – gosposki fino
Koslata – bačva u kojoj se čuvala voda
Koštan - tur. visoka trava; bilo ga je obaška tamo di ne bi gazija ni čovik ni beštija
Koštela - fafarinka
Kotlarica – di se peklo rakiju: u Škarice, u Sokola Belamarića, u Tambače, a jedna je bila i nasvetoj Mari, u Andrijaša, i još na više mista okolo. Nije bilo lipo raditi oko kotlarice, dodavati,vaditi, cipati drva i sve šta uz to iđe, ali je puno lipo bilo stati uz kotal i vatati one pare. Lipo je, dok ovi peču rakiju, zeru se od njih odalečiti, a primakniti se stolu, di ima pancete, pršuta, jutike oli sira iz uja, pa prigristi i štoko popiti. Pa in, da in je lakše peči rakiju, i
- zapivati.
Kotul - suknja
Kotun – pamuk
Kračun – dugi, veliki ključ za zakračunavanje vrata od konobe oli stare kužine s kominon
Kredenca – ormar za stolno posuđe i koju famijarnu sliku
Krepajica – kad bi uvatila kokoš, pa se jadna počela vući po oboru, odma bi je zaklalo, pa na ti ngul (ma, dodalo bi se u toč vina kolko je tribalo, da izliči jadnu beštijicu); najpopularnijinaziv za krepajicu je pipitula; reče se to i kad koje čejade uvati mala snaga oli kakva boleština, pa nije za ništa, nego da se vuče po kući ka da će svaki tren krepati
Krepalina – i pas, i čovik, ako se vuču po putu, ka da su jedva živi
Krešimenat – povišica
(Na) krkače – nositi dite priko ramena (pa mu onda puštati da ti se popne i na glavu)
Krodige – kora od pršuta, dade puno šušta u maništru i važol, pa se poslin more cucati s obe bande
Krokanat – prženi cukar i usitnjene bajame, pa sve priliveno mlikon - najboji lik protiv upalegrla i svake debulece
Kronjin magazin - ispod Stare ceste (di se kad se iđe od grada prama Njivicama, s crničke bande skreće nizbrdo), zgrada u kojoj je Kronja prodava japanj između dva svitska rata.