Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo s 'K':

Kolona – bitva (na rivi), za inkapelati je i nabaciti na nju cimu, oli sisti guzicon, pa s kraja loviti glamboče i špariće

Kolpati – kolabirati; kad čovika naglo uvati slaboća, padne mu život i debuleca priuzme srce, pa mu čelo orosu kapje ladnoga, samrtnoga pota

Koltrina – zavjesa, šta visi na bonagraciji (u prvo su se vrime mećale da kurjožasti konšija ne bi vidija šta se pozadi ponistre radi, a poslin samo zarad ukrasa, da svit vidi da je na ponistri koltrina)

Komin – ognjište u starin kužinama, di se ručak kuva u visećen bronzinu na trenogama, povr žive vatre, na drva iz poja (na stare panje oli grabovinu, česminu, maslinu i smokvu)

Komo – veći komad sobne mobije, s tri škancije, ukrašen ručnon izradon, za držati bjankariju i merla. Odozgor, na komu, držalo se svetoga Antu, majku Božju oli koju krunicu. A meni je, dok san ka gimnazjalac noćija na Škopincu, baba na komu držala i bocunić od po litre prošeka, da se šnjimen teke pokripin prija spavanja. Kad bi koji put potega teke više, nego šta je bilo po riceti, zna bi doliti zeru vode, pa bi ujutro čuja vaku pištulu: "Vodnija si, a? Vodnija si, je li? A, mislija si da san ja oćoravila? Šta je tribalo vodniti, a?", s tin da je uz svako pitanje išla jedna škopula, sve dok ne bi uspija pobići i
smijati se poizdajega.

Komoč – orma za konja, oko vrata

Komodin – kantunal, dija mobije šta stoji uz krevet, a uz bračni s obe bande, u visini glava

Komoštre – verige o kojima visi bronzin nad kominom

Konča – mirodije, oli amina od najbojeg dila šuštance u svakoj spizi

Konistra – pletena, manja kofa za pribacivanje zelenja i voća na pazar

Konšerva – ukuvane pomidore do koncentrata, pa prociđene kroz lanenu krpu; sušu se ujesen na dasku oli po širjin pijatima, pa teke posolu i meću u staklenke, koje se odozgora teke priliju s ujon

Konšiluk – susjedstvo u četvrtima vanka Grada, važnije od famije, prvo šta bi moglo šta kasti, pa se prama njemu vaik imalo puno obzira i poštivanja; a prvi susid je bija konšija

Kontati – računati

Kontrada – susret u šetnji, šetalište; kvart za điravanje

Kontreštavati se – suprotiviti se, inaditi se

Kopanja – za misiti kru; lavadura za prasca

Kopravenda – preprodavačica (dok je radija Stari pazar, većina prodavača je prodavala svoju robu, i svi su odreda ružno govorili o oniman šta su prodavale tuđu, nevajanu robu)

Koprifogo – policijska ura (vrime, kad se nije smilo ići vanka), zadnje je u Šibeniku držala Mušolinijeva vlast ("Vrag ih odnija, i ne vratija nikad više!")

Koprtlje – criva, janjeća (za prste lizati, ako ih se zna napraviti)

Kopun – uškopjeni pivac

Korda – električna žica (prama tal. corda – žica), omotana finin pletivon (sad je u modi da je žica za struju u plastiki)