Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Kar – voz na četri, u prvo vrime drveno-željezna, a poslin gumena kola, koji su potezali jedan oli dva konja, oli konj i mazga. Do kraja 1960-ih imali su gvožđena kola, a poslin od gume, da ne bi finijin putnicima za vožnje bubrizi otpali na testu. Nestali su, jerbo nisu mogli izdržati konkurenciju kamijona.
Karatel – duguljasta manja bačva (još manja je karatelac)
Karavane – u turska su vrimena iz grada prama Bosni nosile sol, sukno, maslinovo uje, osušenu ribu, smokve i kaštradinu, a u povratu donosile žito, stoku, sir i med; kirijaši su bili Vlaji
Kargati – opteretiti, nakrcati
Karijola – preteča taksija; na dva gumena kola, s dvi spojene ruče i portantinon na koju bi se mećali kuferi, armeruni, frižideri, zelenje za pazar, sve samo ne judi (oni bi uz karijolu išli na noge); gurali su ih i Pulenta, i Koka, i Tripe, i u zadnje vrime Petrić (samo za banak na Maloj loži). U ono vrime svi su imali registraciju, pa in je broj sta na rašketi, da se poslin nezadovojna mušterija more žaliti majci Božjoj i svetome Anti.
Karik – jaka karta, koja nosi puno punata
Karital – samilost
Karitula – zapleteni kolač dici za Uskrs, od istog je tista ka i pogača, a u obliku maloga diteta u bauti, s glavon od pravoga jaja
Karota - mrkva
Kartaške igre u tovernama - briškula, trešete, kimeno, trijumf, trentun, šetemezzo, aši, mauš. Ko izgubi, sviman plaća litru, oli ono za šta se igra. Dok se mac karata moglo kupiti samo u Trstu, tovernaški bi se maci znali tolko izlizati i dešvati, da je bilo igrača koji su znali svaku kartu pripoznati i s leđa. Oni šta bi okolo kibicirali, nisu smili davati nikakve mote, jerbo bi radili britulinići.