Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.
Ponara – kvadrasta buža u zidu u kužini (za držati uje, sol, papar ili šta ko oće) oli u konobi
(najviše se u njih mećalo špiritjere, peće sapuna oli koji važ piture)
Ponarica – plića i uža od ponare, najviše ih je znalo biti u starin kužinama s kominon, di bi se
u njih umećalo šterike sa škatulicon šuferina, sapun s kojin se vanka, na kamenici pralo ruke, i
po koji bruškin oli trapulu za miša
Popić - žohar, ali i sjemeništarac, mladi pop
Po pinelu - poslagati u red, da se zna di je čemu misto
Popišmanija se - razgoropadija se, skroz se maka, ne moreš mu stati ukraj
Portafoj – takujin, novčanik, britkaš
Portantina – bolnička nosila na kolica; ko na njih legne, u sekundi svati šta je život
Portapranci – tri teće, jedna u drugoj, na jednoj ručki, u koje se iz gostijone kući nosila juva,
meso i salata (pa šta si tamo, da si vamo)
Portela – mala ponistra
Portik – kroz njega se, sa slara, ulazilo u druge sobe
