Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

U nastavku pogledajte današnje riječi. 

Dolac – kvart u Šibeniku, koji je s donje bande omeđen rivon i man- dročima, s gornje Ulicon Jurja Dalmatinca, a sa obe bande zidina- ma, i to s istoka onima šta su se izgubile kroz više kuća od Kaštela  prama katedrali, a sa zapada s onima šta ih Dolačani zovu druge  zidine, jerbo stoju uzbok Malon mandroču, dočin prve, još starije,  zidine stoju uzbok Kvartiru; U Docu se u njegovo vrime govorilo  cakavski (c a ne č oli ć) i bavilo ribarenjen oli intradama na Srimi  i gori prama Prukjanu; najslavniji stanovnik Doca u svoje je vrime  bija Juraj Dalmatinac, čija je kuća u Ulici Jurja Dalmatinca, na bro- ju 17 i danas živa. 

Dolče garbo – prama tal. finije su kuvarice znale i ribi, i praščevini, i  divjači, da ugodu svojima, domećati šalšu šta bi bila dolče garbo;  to oće kasti, da su domećale cukar rastopjen u soku od lemuna oli  u raslavjenoj kvasini, pa u sve jošter mećale i suve grožđice, kore  od naranče i teke kanele. Da bi se cila ta šalša dobro ugustila, u sve  bi se usulo i žlicu brašna, pa mišalo kolko triba.  

Dolibiti se – primakniti se, došujati se odostraga 

Domećati – nadodavati 

Donje poje – od Bioca do pozadi Vrpojca, desetak kilometara u duži- nu i kilometar i po u širinu; vrilo šibenske duše 

Dota – od tal. dote, miraz, prćija; a more bit da ko kome u dotu done- se i dite (iz prijašnjeg braka ili nako, sa bande) 

Doteći – biti dovojno; metnimo li kasti: da plaća dotekne do prvoga  (ako će je biti još) 

Dovidova! – stari šibenski pozdrav na rastanku, do idućeg viđenja 

Drača – suve, bodave grane, šta su se mećale na zidove od poja oli  obora, da ih ne bi ko priskaka; kosti od ribe (drača od sitnije plave ribe)

Drap – od franc. svitla sivo-kafena boja, ka od spržine Drćina – dičurlija 

Drece – pletenice

Drezga – od praslav. drezga, naplavljeno drvo; tako bi Dolačani zva li morsku travurdu, šta cvita u pramaliće, i vata se za kamenje i  barke 

Dricati – izravnati, centrirati 

Drito i roveršo – prama tal. plesti na igle jedan punat pravo, a drugi  krivo 

Drkljica – drveni štap, s prednje strane kara, na čije se kraje veživalo  konje u zapregu 

Drob – kad se misli na čovika, onda je to trbušina, pupa s prednje  strane criva, drobina; a kad se misli na janjca oli telca, onda su to  u jednu ruku njijova criva, a u drugu koprtlje 

Drop – ogrozdina, iz ociđena masta (“Vino moje, pokojnoga dropa,  svak bi pija, niko ne bi kopa!”); od dropa se u kotlarici peče dropja nica, pa čin teke upočine, uliva di triba – od praslav. drezga, naplavljeno drvo; tako bi Dolačani zva li morsku travurdu, šta cvita u pramaliće, i vata se za kamenje i  barke 

Dricati – izravnati, centrirati