Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo s 'K':

Kava - kamenolom

Kavalet – drveni nosač, nalik malešnomu konju, za pilanje drva šegunićen

Kavec - ostatak od robe na metre, retaj od peće

Kažin – javna kuća, «di su one kurbetine zaraživale naše muževe, sriću in vrag odnija jednima i drugima"

Keba – kavez za tiće i tićice

Kebara – reče se za razbacanu (ma, puno privlačnu) žensku

Kela – magarica, kenja, ugota; magarci je najviše štuju, jerbo njima ni jedna nikad nije kazala tamo se daj

Keljiti se – kome, fišo, u gubicu; na, šta mi moš

Kesa – tur., vrećica

Kijamet – Sudnji dan, po turski i po Kuranu; vijavica

Kijati – more se iz nosa kad čovika uvati priklada i kijavica, a more kijati sa neba, i kiša s neba, i susnižica s vitron, i gusti, lepurasti snig, da sve zamete

Kimeno – od tal. chi fa meno, šta će reći odigrati trešete oli treumf, tako da se uvati šta manje punata

Kino Tesla - Ivan Fulgosi je 1921. kupija zgradu, a prvi film "u Đove" pušta se 1932.

Kirijaš - izvedeno od tur. kiridžija, koji je bija čovik šta prinosi tuđu robu karima s konjskon vučon; Varoš, Plišac i Škopinac imali su još i u 1960-ima puno kirijaša, koji su u zadnjin danima natirani da svoja gvožđena kola na karima zaminu gumenima, da bi ih malo poslin satrali kamijoni, šta su in oteli posal

Kite – najvažniji prometni znak u gradu, dok je toverana bilo zamalo na svakon kantunu; maslina - za bilo, smrika - za crno, i borić - za opol. Ko se prama njima ravna, nije se moga izgubiti.

Klačada – otpala žbuka, skida se i puntarolon i čekićon, i jačon špatulon

Klatariti se – besposleno tumarati okolo; to u svoje vrime radi mlađarija, kad izgubi busolu

Klepati – triskati po ušima; najpopularniji šport u pučkoj skuli: ti koji sidiš odozada, klepneš ovog šta je isprid tebe, i kad se on okrene, praviš se da nije tvoj posal, ili ga klepneš sa strane kojoj je bliži ko drugi oko tebe, pa jedva čekaš da se ta dva potuču; klepac je bat u zvonu

Klobušac - sve do početka 1980-ih, to su bili vrtli šta su ih držali Stančići (di su sad švore), pa moji Karadžolići u sridi, i uz njih Jakovljevići, kojima je bija prizivak Moko; sve je to nacijonalizirano u 1980-ima (u korist grada, Pošte i Vinarije), u vrime inflacije, pa san ja od babe onda na dar bija dobija tranzistor - tolko je vridila cila nadoknada šta se s pomakon od šest godina isplatila za 10.000 m2 našeg obradiva zemljišta. Sad je tamo Kaufland, u kojen ima svega, samo ne onog blaga šta je jošter 1960-ih pupalo i cvitalo po našen Klobušcu.