Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Škaršela – žep; zove se tako zato šta je obično bija prazan, brez šoldi, škarš

Škaršo – škrto, oskudno; za škrtoga se čovika reče da je škarše ruke

Škicati – zgrišpati, zgužvati; kad se oće škicati leše kunpire, triba pri ruki imati

Škina - leđa, najboja juneća požicija za juvu i lešaduru

Škinkalo me – prisiklo u škini oli u križima; a more se škinkati oli uganiti i ruku, nogu oli čičak (liču se molitvon, kvasinon, pacijencon i mirovanjen)

Škip - drveno, 'rastovo korito, s ručkama

Škiribico –  od tal. schiribizzo, pomama, kapric, inat

Škivavati se – ustručavati se

Škljoca - klopivi nožić, britulinić

Škoba – koji je zadnji u svemu oli kojeg zarad toga šta je u svemu najslabiji niko neće; zna sekasti i za zadnji bokunić spize šta ostane na pijatu (jerbo nije ima više di stati)

Škola u Docu – radila je od 1912. do 1970.; do britanskog bombardiranja isprid nje je bila crkva Božjeg blagdana, s čijin je kamenjen nasut teren di se sad popravjaju barke. Na tri poda
 bile su tri veće sobe u koje su u dvi smjene dica išla u prva četri razreda, a doli je bila malakužina u kojoj se onda mišalo mliko u prahu; na velikon odmoru je cili današnji plato pod
Kvartiron bija pun dice, a bilo ih je šta bi na početku oli na kraju škole znali ući i u more, pa bi ih poslin tokalo da reću materi i ćaći da dođu u skulu

Škola u svete Luce – radila je sve do 1971.

Škopiti – u široj verziji mogli bismo kasti da je to kidanje zaperaka na mladome matraku, dane otimlje hranu grozdu; more to biti i kastriranje magarca, pivca ili prasca, da ih po vazdan
ne bi vata prndec, nego da štoko korisno učinu.