Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo sa slovom 'P':

Polivačina - špricanje loza makinon za polivanje, u kojoj je galica, a sve poradi toga da se ne bi di javila peronošpora 

Polša – manžeta, zavrnuti kraj rukava oli nogavice; kad je bila na košuji i bluzi, zvali su je polša damano, a bilo ih je i duplih i unjulih 

Poltrona – preteča fotelje, držala se u kužini oli u sobi, za upočiniti posli svakog posla, oli za tren, u robi, zaknjati poslin ručka 

Poluši - dva brata bliznaca, oli dvi suve polovine od biža 

Pomidore – lipi naš Kolumbo, da nan nije bilo tebe, ščime bi danas mišali salatu i radili toć 

Po-miša-po-tića – šišmiš, pipištrelo 

Ponara – kvadrasta buža u zidu u kužini (za držati uje, sol, papar ili šta ko oće) oli u konobi (najviše se u njih mećalo špiritjere, peće sapuna oli koji važ piture) 

Ponarica – plića i uža od ponare, najviše ih je znalo biti u starin kužinama s kominon, di bi se u njih umećalo šterike sa škatulicon šuferina, sapun s kojin se vanka, na kamenici pralo ruke, i po koji bruškin oli trapulu za miša 

Popić - žohar, ali i sjemeništarac, mladi pop Po pinelu - poslagati u red, da se zna di je čemu misto 

Popišmanija se - razgoropadija se, skroz se maka, ne moreš mu stati ukraj 

Portafoj – takujin, novčanik, britkaš 

Portantina – bolnička nosila na kolica; ko na njih legne, u sekundi svati šta je život 

Portapranci – tri teće, jedna u drugoj, na jednoj ručki, u koje se iz gostijone kući nosila juva, meso i salata (pa šta si tamo, da si vamo) 

Portela – mala ponistra 

Portik – kroz njega se, sa slara, ulazilo u druge sobe